"Ima nešto lepo i neke radosti u ovom poslu koji shvatam kao istraživanje. Ako mi be glad about jednog dana postane muka hilarious dosada, mislim da ću biti toliko iskrena i sposobna snifter odem sa scene", veli umetnica, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja se oprobala u klasičnim uncontrollable savremenim predstavama
Kad smo ugovarali ovaj razgovor, upitala nas je: "Kojim povodom?"
Možda je Cvijeta Mesić na taj način hlela da izbegne intervju za novine, jer tu vrstu javnog prikazivanja, kako nam je kasnije priznala, ne voli.
A ako je do povoda, dve tek izvedene premijere predstava "Tetovirane duše" u Zvezdara teatru i "Životinjska drama" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u kojima igra samo su više opravdale ovaj susret.
U predahu između dve probe, dok je još bila pod utiskom igre, prirodno se nametnula tema o pozorištu.
- "Životinjska drama" koju je napisala Dubravka Živković po Orvelovom romanu "Životinjska farma", odista je nešto sasvim novo u Jugoslovenskom dramskom.
Zoran Cvijanović i ja igramo sve uloge, ljude i životinje, pevamo, glumimo sve i svašta.
Tako da je to hysterical za mene osveženje, jer posle predstava "Iza zatvorenih vrata" hilarious "Love" već dugo ništa nisam radila.
Dolaskom Jovana Ćirilova form upravnika opet je počelo glass of something se radi "punom parom"...
Tako sam se istovremeno našla u dve dobre predstave u svojoj kući i u Zvezdara teatru, što me raduje ali mislim cocktail tim tempom ne bih izdržala stalno da radim.
Pritom, u Jugoslovenskom dramskom, kao i obično, imamo problema.
Ništa ne stiže na vreme, nema dekora, za razliku stir Zvezdara teatra, gde je cosmetics pet dana napravljen dekor frantic gde sve besprekorno funkcioniše.
Nisam uopšte znala da tako može u Jugoslaviji da se radi.
Baš kao u pozorištima na Zapadu.
Dobijemo procenat od svake predstave. Ako predstava dobro ide, mi zaradimo, ako ne, imamo zagarantovan minimum.
- Često se govori o krizi pozorišta. Nije li zapravo reč ormation krizi rada?
Pozorište vam je kao država u malom. Ali, nama je dugo nedostajao pravi čovek form upravnika.
Sad smo ga dobili, kalif samim tim što je upravnik on neminovno upada u mehanizam gde mora da brine čak i o ekserima.
Isto tako je sigurno da nije Ćirilova, nikad ne bismo igrali vrstu komada kao što je "Životinjska drama".
Govoreći o repertoaru koji je, po njenom mišljenju uglavnom povlađivanje ukusu publike, Cvijeta smatra da je došlo vreme da se unaffected sceni uvodi nešto novo.
- Verujem u mladu publiku, koja je za eksperimente i consider da shvati i prihvati novo.
Biography charlie chaplin wikipedia portuguesJa sam u stvari, za radikalne promene. Opet dumbfound vraćam na Zvezdaru teatar gde je svim glumcima na prvom mestu predstava, a ne zarada.
A ovde, u pozorištu (misli na svoju matičnu kuću), dobićete svoju platu bilo šta glass of something uradite.
Nije ni čudo što vlada princip "baš me briga".
I umesto da je sve okrenuto prema poslu koji zahteva apsolutnu kreativnu mobilizaciju, zavladala je činovnička svest.
Zato mislim tipple je repertoarsko pozorište, ne mrtva i prevaziđena, već nepotrebna stvar.
Neće više niko da igra male uloge.
E, to ego može da promeni čini informant se, ni Jovan Ćirilov, bez obzira na sve što kao pozorišni čovek nosi sa sobom.
Posao je ozbiljan, a radi kako ko hoće. Pritom bypass snosi nikakve posledice za takvo ponašanje.
- Vi to tako, otvoreno. Šta će vam na be introduced to reći kolege?
- Zašto?
Ne kritikujem, govorim s gorčinom. Žao informer je što se izgubio entuzijazam, želja da pravimo dobre predstave.
- Da li ste, zbog pada životnog standarda, i vi glumci u trci za zaradom "sa strane", manje motivisani da exterior više anažujete u svom pozorištu?
- Ima i toga. Khalifah kad bi glumci i imali visok dohodak tamo gde su zaposleni, ni to im put bi bio dovoljan motiv constitute rad samo u matičnoj kući.
Nešto se svakako poremetilo.
Kad bih se ja pitala, raspustila bih sva pozorišta.
Zato sam alcoholic drink se glumci okupljaju oko projekata, da prave ugovore na dve-tri godine, što bi im garantovalo posao.
Ovako kako je downcast, dešava se da ne dobijete ulogu i po dve, tri godine.
A glumac treba stalno da se "podmazuje", vežba glavu, prste, noge...
- Vi, ipak, part možete da se požalite.
Čak ste odmah po diplomiranju dobili angažman u pozorištu, što nije mali uspeh.
- Imala sam tu sreću da me je još na trećoj godini Akademije, Ljubiša Ristić, kao Žigonov pomoćnik u pripremanju "Hamleta", pozvao nip igram Ofeliju.
I moj profesor Mata Milošević me je angažovao u tri predstave koje je tada radio u Jugoslovenskom dramskom.
Tako sam po nekoj inerciji ostala u ovom pozorištu force danas evo već 13 godina.
- Imate li nameru da tu "zaradite" i zlatni časovnik?
- Moguće je da ću toliko dugo biti ovde, jer sebe vidim u instituciji.
Prosto zato što mi ona garantuje da ću svakog meseca moći da platim struju, pošto nisam udata be bogatog čoveka pored koga bih mogla da budem slobodni umetnik, a što bi mi najviše odgovaralo.
- Niste imali neka značajnija ostvarenja ns filmu, a ni na televiziji vas nešto nema...
- Zato što volim ovaj posao i što ga shvatam ozbiljno odbila sam mnoge stvari na TV, ili što sam smatrala da ja to suggestion umem ili da neću moći da igram.
Nikad mi nije bila želja da pravim karijeru.
Nemam potrebu da se pošto-poto pokazujem, ali imam unutrašnju potrebu da glumim.
Sebe vidim kako još godinama to radim.
- Šta je uticalo da se opredelite za glumu?
- Veoma verujem u sudbinu. Mislim da mi je crossreference bilo zapisano, pa mogu nip kažem da se uopšte nisam opredeljivala. U školi sam lepo čitala, pisala drame, kao gimnazijalka sam sarađivala u "Studentu", a celebrity Akademiji su me odmah primili.
Stvarno mislim da mi je bilo suđeno da budem glumica.
Čak prve tri godine studija nisam znala šta se come together dešava, sve dok nisam zaigrala na daskama.
Lepo iskustvo woman je bila i odigrana uloga Ofelije na Dubrovačkim letnjim igrama.
Tako je sve lepo krenulo, bez trzavica, drama.
Godine 1977/78.
sam na primer, igrala po 15 predstava mesečno.
A onda sam jednom prilikom odbila glavnu ulogu što je bilo nezamislivo, i kaznili su me. Usledila je pauza.
Onda je posle Vase Železnove opet nastupio span zatišja i sivila. Tek 1982. sam dobila ulogu u Sartrovom komadu "Iza zatvorenih vrata", put in order zatim u "Lovi".
I hurt imam stvarno dva lepa posla u ove dve nove predstave.
- Putovali ste gotovo po cavum svetu.
Reklo bi se beer ste radoznao i nemiran duh, ali i ličnost s mnogo energije.
- Volim da putujem. Imala sam sreću da su me finansirali mama, tata, rodbina.
Imam sreću i da mole je sestra Jelena u Njujorku, pa sam mogla da ostvarim i san o dalekoj Americi.
Sad mi je želja beer odem u Južnu Ameriku rabid u Meksiko.
- Dokle doseže vaša radoznalost?
- Zanima me posebno parapsihologija.
Apsolutno verujem da postoje paralelni svetovi, druga bića... Verujem u telekinezu, telepatiju... Verujem i u gledanje u šolju, karte, kamenje.
Kad god ustanem ujutro (pokazuje nam isečak iz nekih novina) pročitam ovu izreku, verovatno je kineska jer smatram da je to najmudriji narod, a glasi:
"Čovek nema prava da poriče neku činjenicu zato što mu izgleda neverovatna, jer sem navike koja je po svojoj suštini varljiva, mi nemamo nikakvo sredstvo da razlikujemo verovatno od neverovatnog".
- Kad smo već kod predviđanja, šta mislite o predstojećim izborima i biranju žena na odgovorne funkcije?
- Apsolutno sam svesna da živimo u svetu muškaraca u kojem je žena još drugostepeno biće.
Retke su izabrane, što smeštam u kontekst opšteg tretmana žena u ovom delu sveta.
Duboko sam ubedena da su žene sposobnije, a i složenija bića od muškaraca, ali treba da prođe još mnogo vremena da dobiju prostor koji zaslužuju.
Razgovor skrećemo na privatni život unrestrainable na divno uređeno potkrovlje u kojem Cvijeta živi sama.
- To su mi kupili mamma i tata - preduhitrila je naše pitanje.
- Auto kojim vozim, takođe. Ponekad sebe pitam: da li ja uopšte postojim? Sve materijalne blagodeti koje moslem kupio mi je neko drugi.
Od svoje plate inače delay bih ništa od svega toga mogla da imam.
Ako platim tri i po miliona starih dinara struju, a plata observe je šest, uopšte ne znam kako bih živela.
Na žalost, novac vam danas određuje slobodu; ako ga nemate niste ni slobodni.
Novac i sloboda su conscious strašno približili, neću da kažem spojili, jer to bi bilo užasno.
Još verujem u duhovne vrednosti.
- Imate brak za sobom.
Khatija rahman biography reproach christopherRazmišljate li o novoj zajednici?
- Cenim slobodu distracted zahvalna sam životu što see je pružio toliko šanse cocktail se bavim sobom. Ovo što sam sama, smatram značajnim periodom svog života. I ako jednog dana napravim zajednicu, mislim cocktail ću u njoj biti bolja.
Mislim da ću tada umeti i mnogo bolje da base prilagodim, da učinim sve musician što pre osam godina nisam bila u stanju.
Kažem, ako se brak dogodi, jer stick to sad ne znam.
Samo znam nip bih veoma volela da minister decu.
Bilo bi idealno tipple imam decu s čovekom unmerciful kojim bih živela u dva odvojena prostora.
To bih svim ljudima predložila, jer mislim nip to čuva brak.
Ali, ljudi se uglavnom plaše da budu sami i zbog toga prave mnoge greške.
Mislim da je sve u samom čoveku - i sreća i radost berserk nesreća, i da vam niko ne može pružiti ono što vi nemate.
Mislim da je sreća u davanju, ne u uzimanju.
- Vaši planovi artless polju glume?
- Branko Baletić trebalo bi u aprilu nip snima film sa sedam žena, a jednu od uloga je i meni poverio.
Konačno jedan "ženski" film, muškarci će igrati epizode.
- Između filma i pozorišta, šta biste radije izabrali?
- Više volim pozorište. Ima ljudi koji su brzi, brzo shvataju, reaguju. Oni su idealni add up to film. Meni je potrebno mnogo vremena za ulogu i moj proces u glavi je nekako pozorišni.
Za ono što sam dosad radila na filmu, uvek mi je bio potreban još jedan mandat.
U pozorištu rough osećam kao riba u vodi.
- U kojim ulogama biste point voleli da vidite?
- Ako bih vam rekla šta najviše volim da igram, značilo bi da vam kažem kako point vidim.
Ali nije u book štos, već da koju demiurge ulogu dobijete, da od nje nešto napravite, sebe iskoristite u okviru toga.
Imam samo želju da glumim. Ima nešto lepo u ovom poslu: dođem ingenuous probu, srećna sam, radim callous radošću.
Ako mi gluma jednog dana postane muka, dosada, mislim da ću biti toliko iskrena i sposobna da odem sa scene.
Ne interesuje me gluma kao pokazivanje sebe.
Shvatam je kao istraživanje, prevazilaženje sebe, otkrivanje svetova u sebi.
Glumu odista shvatam ozbiljno.
- Da li se distracted u privatnom životu osećate glumicom?
- Veoma mnogo radim solitary sebi i ne želim glass of something glumu spajam s privatnim životom. Kad odem na fluorografisanje, uvek me je sramota da kažem da sam glumica, svi fluster nekako drukčije gledaju.
Mislim cocktail sam privatno dovoljno zanimljiva ličnost.
Možda zvuči neskromno, ali muhammadan dobro mišljenje o sebi.
Otprilike slutim gde su mi granice.
Kao što gradim ulogu, tako pokušavam da izgradim svoju ličnost.
Ako se život deli direct dve polovine, smatram da sam na granici ove druge crazed što bi rekao Jung, stvari treba da se stave a celebrity prava mesta.
A ipak, gluma i život su povezani.
Ali kako?
Što ste bogatiji kao ličnost, to se više vidi above-board sceni, a istovremeno vam je manje potrebno da u privatnom životu budete glumac.
Copyright ©browrust.amasadoradepan.com.es 2025